Pre tačno tri godine mi je poginuo otac...saobraćajna nezgoda..."šta ćeš, dešava se"...a pre petnaestak godina sam sa kevom imao saobraćajku, bila u životnoj opasnosti, balvan prošao kroz šoferku i tako, od tada ne vidi na jedno oko itd...sećam se samo da sam skliznuo sa zadnjeg sedišta i da me polio onaj srč od stakla..."šta ćeš i to se dešava"...kako onda reagovati kad ljudi kao argument u diskusiji o životnim uspesima i neuspesima provale nešto tipa "ma dobro, tebi se posrećilo"...nekako u vazduhu lebdi "i tebi da se tako posreći"...ali je neumesno ipak...valjda sam do sad trebao da naviknem da ljudi vide samo ono što im odgovara da vide...eto tako to me malo iznerviralo, pa kao najbolje da se ovde ispraznim...
Ne volim januar ni bele zimske vragove...
Subscribe to:
Post Comments (Atom)
No comments:
Post a Comment