Razmišljanja...

Razmišljajući na raznorazne teme došao sam do zaključka da sve što je generalno pametno i istinito...takozvane životne istine su već izrečene. Treba samo sve to pročitati i iskoristiti u ostatku ovog života...ponekad se baš iznenadim kad razmišljajući dođem do nekog po mom mišljenju pametnog zaključka i potrudim se da zapamtim to za ubuduće, a malo kasnije pročitam sve to isto samo mnogo sažetije i lepše napisano. Istina je dakle, da je čovečanstvo suviše staro da bi danas mogle da se izmisle neke nove mudrosti, niti smo mi danas mnogo pismeniji i imamo više smisla za pisanje da bi neke postojeće mudrosti izmenili i ulepšali. Po ovoj teoriji, nema mnogo smisla pisati o nekim generalnim razmišljanjima ovde jer će to ili biti lupanje gluposti, ili će biti traljavo prepričavanje nekih već izrečenih razmišljanja. Postavlja se pitanje šta onda pisati ovde? :) Svakodnevnicu koja je ponekad suviše dosadna... Osećanja koja su vrlo često suviše depresivna... Razmišljanja koja su samo blede kopije razmišljanja nekih mnogo mudrijih od mene... Pa verovatno od svega po malo, s obzirom da sam ovaj blog i napravio tako da niko ne naleti na njega...ako ništa drugo bar ću vežbati pismeno izražavanje, a i neki citati će biti sačuvani od zaborava na još jednom mestu... Rešio sam dakle da ovde otkačim kočnice ako već u stvarnom životu možda i previše razmišljam o svemu što kažem, ovde ću da pišem sve, bez razmišljanja...pa možda jednog dana kad napravim retrospektivu i ako ovo potraje toliko...budem uvideo kakva sam osoba ustvari...pošto za sad nemam baš objašnjenje za sebe :) Trudim se, reklo bi se uspešno, da se okolini predstavljam kao osoba sa jasno određenim ciljevima, realna, razumna, logična, stabilna...a ipak nisam ništa od toga, čak sam mnogo manje sve to od drugih koji misle da sam mnogo više od njih sve to :) Jednostavno se čovek navikne na takvo ponašanje i jednom stečeni...hmm...imidž? ...nije tako lako izmeniti, mada nije stvar u tome što nije lako, već što nije vredno truda da se promeni...zazvučaće možda malo egoistično i nadmeno, ali generalno sam razočaran u ljude takve kakvi su danas i smerom u kojem idu ili bolje reći idemo, ovo nije nadmeno, jer nisam impresioniran ni samim sobom...tako da u ovom trenutku kad bolje razmislim situacija sa početka Autostoperskog vodiča kroz galaksiju i ne bi bila neka prevelika šteta. Gledajući realno, ovaj svet je tako pun potencijala, a mi kao vrsta smo sve to tako zasrali i neefikasno sve to koristimo da je prava šteta što nam je sve to dato na raspolaganje. Ne ljutim se ja :) mislim ipak nam je prvi put da naseljavamo jednu planetu, evoluiramo i sve to...nije lako...ali baš smo onako ljudski zasrali, sa novcem i moći i nejednakošću...i stanjem svesti generalno. Valjda će već od sledećeg velikog praska biti bolje...ovo je samo jedan od onih ... kada ti baš ne ide. Ponekad se pitam da li kad bi sve restartovali....ispalo bolje, možda se sistem loše podigo samo, ne znam... Poenta je da sve nešto kao napredujemo, a ustvari realno gledano, sve smo manje srećni kako vreme prolazi...sve više razvoda, prevara, laži...